Nastavno-Naucnom vecu Fizickog fakulteta

Univerziteta u Beogradu

Povodom dopisa br. 51/1 zavedenog 7.3.2001. upucenog Prof. Dr. Iliji Savicu Predsedavajucem Nastavno-Naucnog veca Fizickog fakulteta u Beogradu od strane:

Prof. Dr. Stevice Djurovica, Prof. Dr. Radomira Kobilarova, Prof. Dr. Zorana Mijatovica i Prof. Dr. Nikole Konjevica

U svom dopisu Prof. Dr. Iliji Savicu Predsedavajucem Nastavno-Naucnog veca, gore navedena grupa Profesora grubo osporava originalnost naucnog rada objavljenog u Physical Review E Volume 63, Issue 3 Articles (036404) March 2001 (Received 15 May 2000), pod nazivom Atomic spectral line free parameter deconvolution procedure, autora V.Milosavljevic i G. Poparic, i naziva ga plagijatom.

             Gore pomenuti naucni rad odnosi se na numericko resavanje inverznog problema (dekonvolucije) u slucaju sirenja atomskih spektralnih linija u plazmi. U okviru postojece i trenutno aktuelne teorije, funkcija izolovane atomske spektralne linije od talasne duzine, zavisi jos od sest parametara koji se odnose na stanje plazme u kojoj se nalaze emiteri. Ukoliko je aktuelna teorija tacna onda se na osnovu eksperimentalnog merenja profila izolovane atomske spektralne linije mogu u principu odrediti parametri plazme. Da bi to i prakticno bilo moguce potrebno je resiti inverzni problem. Taj problem se sam po sebi nametnuo i njegovo resavanje je aktuelno vise od decenije unazad.

Matematicki formalizam i metodologija za resavanje inverznog problema nelinearnih modelnih funkcija u opstem slucaju, poznati su i prakticno standardizovani pre otprilike 30 godina. Razni autori su pokusavali da koristeci postojecu opstu matematicku metodologiju rese ovaj konkretan inverzni problem. Ti pokusaji su imali manje ili vise uspeha. Uglavnom se konkretna realizacija numerickog resavanja ogranicavala na parcijalna resenja, odnosno konkretno razvijene metode su mogle da izracunaju najvise tri do cetiri parametra, dok su preostali parametri koje predvidja teorija, morali da se eksperimentalno mere drugim metodama. Razlog za samo delimicne uspehe ovih pokusaja treba traziti u cinjenici da se stabilnost numerickih metoda smanjuje sa povecanjem broja variranih parametara, kao i teskocama da se varijacija parametara uvede u teorijski predvidjenu funkciju koja je data u integralnom obliku.

Metode koje daju parcijalna inverzna resenja svakako imaju odgovarajuci znacaj, ali zbog svoje nekompletnosti namecu kao neophodnost dodatno eksperimentalno dijagnostikovanje plazme drugim metodama. U slucaju laboratorijskih plazmi ova dodatna dijagnostika je moguca, tako da se kombinacijom dodatnih eksperimentalnih merenja parametara plazme i parcijalnim resavanjem inverznog problema omogucava odredjivanje svih parametara plazme. I verovatno bi inverzni problem na tom mestu prestao da bude aktuelan da nije slucajeva gde dodatna dijagnostika plazme nije moguca, kao sto su slucajevi astrofizickih plazmi. Upravo zbog toga kompletno resavanje inverznog problema ostaje aktuelno. Taj problem je po prvi i jedini put u svetu do sada resen 2000-te godine od strane Vladimira Milosavljevica i Gorana Poparica. Metoda koja omogucava generalno resenje inverznog problema je objavljena u elitnom vodecem medjunarodnom casopisu sa medjunarodnom naucnom recenzijom: Physical Review E Volume 63, Issue 3 Articles (036404) March 2001 (Received 15 May 2000), autora V.Milosavljevic i G. Poparic.

Metoda omogucava kompletno odredjivanje svih sest parametara relevantnih u okviru postojece teorije, samo na osnovu eksperimentalno izmerenog oblika izolovane atomske spektralne linije. Nikakva dodatna merenja nisu potrebna.

Sto se tice optuzbi na racun originalnosti i optuzbi da je rad plagijat, mogu reci sledece:

Gore potpisani Profesori imajuci u vidu i magistraturu Mr. D. Nikolica, su samo jedna od grupa autora koja je “napadala” ovaj inverzni problem i uspela samo parcijano da ga resi. Njihova metoda koja samo delimicno resava problem ukljucuje kao svoje elemente matematicke metode poznate tridesetak i vise godina. Nikakve originalnosti ili napretka bez koga mi nismo mogli da kompletno resimo inverzni problem nema u navedenim radovima od strane gore navedenih Profesora, kao ni u magistarskom radu Mr. D. Nikolica. Iz tih razloga ti radovi nisu smatrani relevantnim za nas rad, a naveden je samo njihov rad objavljen u JQSRT Volume 50 page 329 (1993), gde je pomenut njihov doprinos. Ono sto nam je jedino zajednicko je problematika kojom smo se bavili. Obe grupe su resavale inverzni problem. Oni su to uspeli samo parcijano, i svrstavaju se medju druge grupe autora koji su imali delimican uspeh, a mi smo ga po prvi put resili kompletno.

Optuzbe za plagijat padaju pred cinjenicom da oni nigde ne mogu da pokazu da su publikovali metodu koja kompletno rešava inverzni problem. To nepostoji u njihovim radovima koje su sami prilozili kao dokaz. Kako nesto moze biti ukradeno sto nikad ranije nije ni postojalo? Kompletno resenje inverznog problema je originalan doprinos Vladimira Milosavljevica i Gorana Poparica i postoji od 2000-te godine. Niko to resenje pre toga nije posedovao da bi moglo biti ukradeno.

U Beogradu 9.3.2001.                                                                     Mr. Goran Poparic

--------------------------------------------------------------------------------------------------

Kraj originalnog dokumenta 52/1. Potpis je uklonjen da bi se sprecile zloupotrebe.