Nastavno-naucnom vecu
Fizickog fakulteta
Univerziteta u Beogradu
Povod za novi dopis NNV je ovog puta, email upucen na email adresu predsedavajucem Nastavno-naucnog veca Fizickog fakulteta u Beogradu, a zavedenim pod brojem 55/1 dana 13. 03. 2001. godine, poslatog od strane magistra Dragana Nikolica. U ovom email-u magistra Nikolica, u prvom pasusu se zahteva, da se isti prilozi kao potpora protestu profesora Konjevica i jos trojice profesora sa Univerziteta u Novom Sadu. Dokument profesora Konjevica, je dokument zaveden pod brojem 51/1 dana 7. 03. 2001. godine, a na koji je vec odgovoreno dopisima NNV pod brojem 52/1, 53/1 i 57/1.
Magistar Nikolic u svom email-u radi sledece: recenzira recenzirani rad od strane Phys. Rev. i ukazuje na brojne razlike izmedju njegove magistarske teze i rada publikovanog u Phys. Rev. E63, 036404, 2001 godine, autora V. Milosavljevic i G. Poparic. U smislu ovog drugog, u njegovom email-u na pocetku petog pasusu napisao je sledece, misleci na nas metod, “To je metod koji sam ja u pocetku krenuo da koristim ali sam naisao na nepremostive teskoce u konvergenciji Newton-Raphson-ovog postupka.” Ovu istu recenicu ponavlja i na pocetku petnaestog pasusa uz dodatak “Medjutim naisao sam na (za mene) nepremostive ‘tehnicke’ probleme vezane za pouzdanost konvergencije ...” . U cetrnaestom pasusu on najzad navodi, onako uzgred, prostu cinjenicu da mi imamo sest parametara fitovanja a oni samo cetiri za izolovane linije. Stoga nije jasno, kako ce ovaj email magistara Nikolica da potkrepi tvrdnju iznesenu u dopisu prof. Konjevica, br. 51/1 od 7. 03. 2001. godine, da nas rad “predstavlja eklatantan primer plagijata dugogodisnjeg rada magistra Dragana Nikolica (trenutno u inostranstvu)”.
Email magistra Nikolica (55/1) sadrzi 19 pasusa u kojima se nalazi jedna ili vise recenica. Od ovih 19 pasusa u 11 recenzira recenzirani rad objavljen u Phys. Rev. E63, 036404, 2001 godine. To su sledeci pasusi: 6-i, 7-mi, 8-mi, 9-i, 10-i, 11-i, 12-i, 13-i, 14-i, 16-i i 18-i. U 5-om i 15-om pasusu on govori kakve je on poteskoce imao tokom rada na svojoj magistraturi. Kako ne znam sadrzaj email-a koji je on dobio od gore pomenutih profesora i sta su oni od njega trazili da napise, a kako ne zelim da spekulisem, nisam u stanju da ocenjujemo ova dva pasusa.
Zajednicka crta izmedju dopisa gore pomenutih profesora (51/1) i njegovog email-a (55/1), je 19-i pasus. U ovom pasusu se i on cudi da jedan clan njegove komisije za magistraturu, dr. Milan S. Dimitrijevic, zaboravo da Gorana i mene podseti na njegov magistarski rad. Ovde treba istaci i cinjenicu, da je email magistra Nikolica (55/1) sa istim sadrzajem 10. 03. 2001. poslat i dr. Milanu S. Dimitrijevicu. Odnos dr. Milana S. Dimitrijevica prema navodima, iz email-a magistra Nikolica (55/1) i dokumenta prof. Konjevica (51/1), se najbolje vidi i u sadrzaju dokumenta (57/1) zavedenog dana 14. 03. 2001. i potpisanog, izmedju ostalih i od strane dr. Dimitrijevica.
Cetvrti pasus se sastoji od jedne jedine recenice, u kojoj se magistar Nikolic cudi i recenzentu Phys. Rev.. U trecem pasusu se naslucuje i njegovo nerazumevanje naseg rada. Sve ono sto navodi kao nedostatak naseg rada, je u stvari ukljuceno u nas rad na vise razlicitih mesta. U ovom smislu treba pomenuti i 17-i pasus, koji je mozda i najreprezentativniji. U tom pasusu on sumnja da je “Gaussian noise” ukradena ideja sa njegovog predavanja odrzanog na Fruskoj Gori, kojem nismo ni Goran ni ja prisusutvovali, a koje je publikovano u zborniku koji je izasao pre dva-tri meseca. Pri tome ne treba zaboraviti da smo mi skoro pre godinu dana poslali rad u Phys. Rev. Takodje je krajnje neozbiljno, svojatanje metode “Gaussian noise” kao originalane i prvi put primenjene metode, posto je to opste poznata procedura u numerici za ispitivanje stabilnost metode kojom se fituje. Osim toga, ova metoda je opisana i u knjizi (Numericki Recepti) koju magistar Nikolic navodi u svom email-u.
Ovim mojim dopisom namerno nisam komentarisao 11 gore pomenutih pasusa u kojima magistar Nikolic recenzira recenziran rad Gorana i mene. U tim recenicama ima puno neistina i povrsnosti, da bih smo o tome mogao da napisem mnogo vise. Kao primer navescu samo neke delove njegovog email-a. U osmom pasusu istice da nas rad nema referencu pod brojem 220 iz njegove magistrature tj. D. W. Jonse, W. L. Wiese and L. A. Woltz, Phys. Rev. A 34, 450 (1986). Medjutim, mi tu referencu imamo u nasem spisku referenci i nalazi se pod brojem 30. U desetom pasusu, potpuno orginalnu sliku br.1 iz naseg rada, koja sadrzi svih pet relevantnih profila, komentarise uz spekulacije. U osporavnju ove nase slike navodi “njegovu” sliku broj 2 sa stane 11 (ista sadrzi samo tri profila) iz njegovog magistarskog rada, i ona je potpuno ista sa slikom 4.1 na stranici 56 knjige “Principles of pasma spectroscopy” autora H. R. Grim. Pri tome treba napomenuti, da magistar Nikolic nije citirao od koga je pomenutu sliku preuzeo, sto citaoca navodi na pogresan utisak da je slika njegovo potpuno orginalno delo. U pasusu 14 iznosi potpuno pogresno tumacenje i iz takvog izvodi pogresne zakljucke, u vezi algoritma koji smo koristili kao i izgleda polaznih funkcija. Opste je poznato da pre pocetka procedure fitovanja treba datu funkciju svesti na normalne koordinate, jer funkcije sa normalnim koordinatama jedino ima smisla koristiti. Inace u ovom pasusu magistar Nikolic pojacava utisak da rad u celini ne razume. Ovu sumnju potkrepljuje i njegov zaljucak, da je u nasem radu “vestacki odbacuju nedijagonalne elemente Jakobi matrice”. Medjutim, istina je potpuno drugacija. U svakom trenutku nasa Jakobijeva matrica je puna nenultih clanova, a to je i napisano u nasem radu stavljajuci interval tezinske funkcije (0, 1]. Iz matematike je poznato da mala zagrada u intervalu predstavlja skup tacaka koji ne uracunava broj iza te zagrade. U istom pasusu magistar Nikolic pominje i neku “otprilike ocitanu polusirinu i polozaj linije”, ali ne znam o cemu prica posto takvih recenica u nasem radu nema. U email-u magistra Nikolica postoje i druge slicne recenice ali mislim da je i ovo bilo dovoljno.
Na kraju treba podsetiti. Sve je pocelo sa optuzbom da je rad V. Milosavljevic i G. Poparic, objavljen u Phys. Rev. E63 036404 2001, “... eklatantan primer plagijata dugogodisnjeg rada magistra Dragana Nikolica ...”, citat iz dokumenta (51/1) potpisanog od strane prof. dr. Nikole Konjevica i jos trojice profesora sa Univerziteta u Novom Sadu. Zatim sam magistar Dragan Nikolic u svom email-u (55/1), kritikuje Poparicev i moj rad, kritikuje metod i pristup primenjen u nasem radu. Magistar Nikolic ide i dalje, ukazuje na sustinske razlike izmedju njegovog rada i naseg rada publikovanog u Phys. Rev.. Email magistra Nikolica (55/1), je dokument koji zajedno sa (52/1), (53/1), (57/1) i ovim mojim najnovijim dopisom NNV, u potpunosti demantuje optuzbe za plagijat, iznesene u dopisu (51/1) potpisanom i od strane prof. Konjevica. Sada je jos jasnije, valjda i onim clanovima NNV koji su se mozda dvoumili, sta je cilj dokumenta (51/1), koji je inicirao sve ove prepiske i kojem se decidirano zahteva zaustavljanje dalje procedure u vezi odbrane moje doktorske disertacije. Ujedno ovo i razotkriva sta su stvarni motivi dopisa (51/1) i potvrdjuje sve moje navode u prethodnom mom dopisu NNV (53/1).
Beograd, 19. 03. 2001.
Sa postovanjem,
mr. Vladimir Milosavljevic
--------------------------------------------------------------------------------------------------
Kraj
originalnog dokumenta 53/2. Potpis je uklonjen da bi se sprecile zloupotrebe.